Оскар Шиндлер


Немачки индустријалац који је спашавао Јевреје у Другом светском рату од мучења и сигурне смрти рођен је 28.4.1908. у Чешкој, а умро је 9. октобра 1974. године у Хилдесхеиму.

imagesТоком рата спасио је 1.200 Јевреја од сигурне смрти тако што их је запослио у својим фабрикама које се данас налазе у Чешкој и Пољској.

Оскар Шиндлер је рођен 1908. године као син власника фабрике пољопривредних машина. Град се некада звао Цвитау (Zwittau).

Као опортунистички бизнисмен, Шиндлер је био један од многих који је видео профит од немачке инвазије Пољске 1939.године. Тада је добио власништво над творницом у Кракову од жидова који се звао Natan Vurzel, а Шиндлер је по његовом савету фабрику преименовао у “Deutsche Emaillewaren-Fabrik” или ДЕФ да би производио емајлирано посуђе. Придобио је око 1.200 јеврејских робовских радника уз помоћ свог јеврејског књиговође Итзхака Стерна.

Шиндлер је био сведок изненедног упада у Краковски гето 1942, у којем су војници скупљали насељенике гета да их пребаце у концентрациони логор у Краков-Пласзов и био је ужаснут бројком убијених Јевреја који су радили у његовој фабрици. Као особа био је јако уверљив и након упада у гето, повећано је користио своје способности како би заштитио своје “Schindlerjuden” и скренуо је са свог пута обогаћивања да би спасио Јевреје који су радили у ДЕФ-у, често користећи свој легендарни шарм и ласкаву особност како би извукао своје раднике из неприлика.

Три животне фазе

Он је током трајања рата био хапшен три пута. Први пут због тога што је пољубио младу Јеврејку у образ, а друга два пута га је ухапсио Гестапо и то због активности на црном тржишту, а данас је познато да је Шиндлер био агент “Abwehra”.

У свом животу Оскар Шиндлер прошао кроз три фазе: прва је била та у којој га је интересовао само новац, друга у којој је желeо зарадити новац, спасити своје раднике и себе и на крају трећа у којој је схватио да их не може све остварити, него да се мора одлучити за једну од њих. Одлучио се за најбољу, за спашавање својих радника.

О својим мотивима једном је рекао: „Знао сам људе који су радили за мене… Кад знаш људе мораш се према њима односити као према људским бићима“.

Након рата Шиндлер је емигрирао у Аргентину, где је банкротирао и вратио се у Немачку 1958. где је водио неколико пропалих и неуспешних послова. Умро је 9. октобра у 66. години живота у месту Хилдесхеим.

Добитник је неколико награда, између осталих, године 1963. одликован је у израеловом “Yad Vashim мемориалу” за Холокауст као Праведник међу народима, а 1967. године је у Лондону добио мировну награду Мартин Бубер.

Популаризација Шиндлера кроз филм

Шиндлерова прича, коју је испричао преживели Полдек Пфеферберг, била је основа за књигу Томаса Кенилија “Шиндлерова арка”, која је касније преименована у “Шиндлерова листа”. Ту књигу је Стивен Спилберг 1993. године преточио у истоимени филм. Филм је освојио Оскара за најбољи филм, најбољу режију, најбољи сценарио, сценографију, фотографију, монтажу и музику.

Овај филм представио је Шиндлера популарној култури, а пошто је некима филм једини извор знања о овом човеку, важно је напоменути да је он стварно био онакав како га је Спилберг приказао у филму: као човека који је вођен профитаблиним аморалом, но који касније у себи доноси врло важну одлуку да је спашавање својих радника важније од профита, а да би то учинио некад је морао и давати велике своте новца нацистима да би му пустили да их он спашава. Шиндлер је заправо потрошио већину свог богатства и искључио је себе из било којег политичког положаја, само да би спасио животе Јевреја у Другом свјетском рату.

1 коментар (+додајте свој?)

  1. oblogovan
    јан 17, 2013 @ 23:59:26

    Svaka čast čoveku… Inače, voleo bih da ovde osvane i priča o Divni Budisavljević. Ta priča sigurno neće “dobiti Oskara“, ali ga svakako zaslužuje… 🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: