Александар уочи битке код Гаугамеле


Александар је вероватно био највећи војсковођа старог века. Одликовао се храброшћу, ширином погледа,брзином деловања, истрајношћу, способношћу прилагођавања разноликим условима у рату; био је веома омиљен међу војницима и великодушан према побеђенима:

images (1)Спремајући се за битку код Гаугамеле, Александар метне главу шлем. Остало оружје већ је био обукао у шатору, сицилијанско одело с појасом и преко њега двострук ланен оклоп из плена што га је задобио код Иса. Шлем је био од железа, али се блисгао као чисто сребро. Штитник за врат био је такође од железа, украшен драгим камењем. Имао је мач нарочите тврдоће и лакоће који му је поклонио (један) краљ, јер се Александар највише извежбао за борбу на мачеве. Осим тога, носио је и јахачку кабаницу која је била сјајније израђена но остало оружје. То је био поклон којим је град Родос обдарио Александра; и ту кабаницу обукао би кад год би полазио убој. Докле год би јахао кроз бојне редове, да их доводи у ред или подстиче, да их поучава или надгледа, јахао би другога коња; свога, Букефала је штедео, јер је већ био прилично сгар. Али, кад би полазио у бој, водили би поред њега Букефала, и чим би њега објахао, одмах би отпочињао напад. Кад је напад отпочео, над главом Александровом подигао се у ваздух орао и својим летом водио је војску баш према непријатељима. Тај призор је сва срца (Македонаца и Грка) испунио великом смелошћу, тако да су једни друге у самопоуздању стали бодрити, и коњица у скок јурну против непријатеља, а за њоме у пуном трку фаланга као талас. Али још пре но што су се предњи редови сукобили, Персијанци се већ повуку. Настала је жестока потера јер је Александар хтео да побеђено (непријатељско левој крило одбаци нa средиште, где је био Дарије. Њега је издалека кроз предње редове приметио у дубини краљевске страже, где се својом лепотом и стасом истицао на високим колима, заштићен неизбројном и блиставом коњицом. Она се у густим редовима збила око Даријевих кола и спремила да дочекује непријатеље. Али када изблиза угледаше страшнога Александра како међу њих гони оне који су бежали, страва обузме и њих, и они се готово сви разбегну. Само најхрабрији племићи су се изложили покољу да би одбранили свога владара. Падајући једни преко друтих, задржавали су гониоце јер су и умирући обухватали (рукама непријатеље и њихове коње. Све страхоте борбе гледао је Дарије својим очима. Већ су се и чете које су пред њим стајале рушиле њега, тако да је просто било немогуће кола окренути и кроз редове их протерати: точкови попрскани крвљу толиких лешева, западали су међу њих, а коњи, затворени и готово засути гомилама мртвих, стану се пропињати те и самога возара збуњивати. Стога Дарије остави своја кола и оружје, појаше кобилу која се, како кажу, тек била ождребила и нагне у бежање. Овакав завршетак битке очевидноје значио потпун слом персијске државе. Александра прогласе за краља Азије, и он узме боговима приносити величанствене жртве и своје пријатеље обдаривати богатством, дворцима и високим положајима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: