Атински поморски савез


Истакнути грчки историчар Тукидид написао је Историју Пелопонеског рата. У њој је најпре изнео догађаје који су претходили рату. Говорио је и о образовању Атинског поморског савеза још утоку Грчкоперсијских ратова и о развоју тог савеза после рата с Персијанцима.

Thucydides_pushkin02Добивши уз пристанак савезника вођство, најпре су одредили који градови морају давати новац за рат против варвара, а који бродове. Говорили су Атињани да се савез склапа да би се осветили Персијанцима за све што су претрпели и да се пустоше земље персијеког краља. Тада су први пут Атињани завели звање грчких благајника, који су убирали допринос савезника, њихове уплате. Први је допринос био одређен на четари стотине и шездесет таланата (новчана јединица, која има 6 000 драхми, или око 26 килограма сребра). Благајна се налазила на острву Делосу. Састанци су се одржавали у светилишту. Савезници, који су већали на заједничким састанцима, били су у почетку самостални. А онда су им Атињани стали на чело и преузели вођство. Најпре су Атињани, под командом Милтијадовог сина Кимона, заузели на реци Стримону (Струми) град Ејон, који су држали Персијанци. Његове житеље продали су у робље. Затим су на Егејском мору узели острво Скирос, његове становнике су продали у робље, а острво сами населили. . . После тога су ратовали против одметнутих становника Наксоса и опсадом их принудили да се предају. То је био први савезнички град који су покорили супротно од уговора који су били склопили. А затим је то стигло и друге градове. Узроци одметања савезничких градова били су: њихово одлагање да уплате допринос или да дају бродове за борбу, затим бежање од војске. Атињани су строго убирали допринос и постајали су мрски људима који нису били навикли да сносе ратне напоре и нису трпели да им сечини насиље. Атинеко вођство није се допадало савезницима као раније. Атињани и иначе нису ратовали заједнички са савезницима, а било им је лако да одметнуте савезнике враћају у покорност. И сами савезници су били криви. Већина њих избегавала је рат. Они који су имали обавезу да дају бродове, да се не би удаљавали од својих кућа, доносили су одлуку да уместо бродова дају допринос у новцу. Тако су Атињани повећавали своју морнарицу новцем који су давали савезници. А кад би се ти савезници одметнули, постајало је јасно да су неспремни заборбу и да су без икаквог ратног искуства. Касније се догодило да су се одметнули становници Тасоса, сукобивши се са Атињанима око лука и рудника које су уживали у Тракији, што значи на копну. Атињани нападну бродовима Тасос, савладају у поморекој битки његове становнике и затим се искрцају на копно. После тога житељи Тасоса позивали су у помоћ Лакедемоњане и молили их да им помогну проваливши у Атику. Лакедемоњани су били спремни да им помогну, али их је спречио земљотрес, који је омогућио хелотима и перијецима да се одметну од Спартиата. После три године опсаде, житељи Тасоса су се предали Атињанима и прихватили обавезу да поруше бедеме, предају бродове и плате одређену суму новца, с тим да убудуће уплаћују допринос и да се одрекну поседа на копну.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: