Преимућства демократије у Атини


Велики атински државник петог века, Перикле, овако је описао преимућства демократије у Атини, њеног уређења, слободе, мудрости и културе:

images

…Ми имамо државно уређење које није грађено ни по каквом калупу суседних народа; напротив, ми служимо више другима за пример него што бисмо се угледали на друге. И како државна управа није у рукама малога броја људи, него у рукама већине, наша (то јест, атинска) владавина зове се демократија (народна влада). У приватним пословима влада равноправност по закону, а што се тиче јавног живота, свако се, према томе за шта је обдарен, бира у државну управу, не зато што је члан неке групе, него по својој личној заслузи. Нико се не искључује из државних звања, па ни због сиромаштва које иначе смета угледу, ако је само способан да учини што добро за државу. И као што у јавним пословима влада у нас слобода, што тако у свакодневном животу нема никаквог сумњичења. Нема код нас нкикакве срџбе на свог ближњег ако он нешто чини из свог задовољства. Не показујемо према њему зловољу која, ако и не доноси штету, ипак вређа око (посматрача). Али, ако тако међу собом у приватном животу и живимо трпељиво, опет се у јавном животу клонимо сваке незаконитости. То чинимо нарочито из моралних разлога, увек се покоравајући властима и законима, нарочито онима у корист угњетених. Такви закони, ако и нису написани, опет сваког који их крши брукају пред целим светом. С друге стране, дајемо духу много одмора од напора, јер смо установили различите игре и свечаности које трају целе године… Захваљујући величини нашегграда увозимо најразличитије производе из целог света. Плодови страних земаља нама су исто тако приступачни и обични, као и плодови наше властите земље. Разликујемо се даље од својих противника и у свом војничком уређењу . Град наш стоји сваком отворен, ми не гонимо из њега странце, бојећи се да ће они ту нешто научити или видети што би требало да остане скривено… Ми се не уздамо толико у којекакве пршреме и ратна лукавства, колико у храброст коју црпимо из себе у тренуцима када треба деловати. А што се тиче војничког образовања, док се други већ од младости челиче напорним вежбањем, ми, ако и живимо без (такве) принуде, ипак се храбро излажемо једнаким опасностима. … Нама је … већ урођено да више с неким осећањем безбрижности него ли мучним вежбањем савлађујемо опасности; на храброст нас не приморавају закони него се она сама у нама од себе рађа. Ми волимо лепо, али с правом умереношћу, и волимо мудрост, али без разнежености. Богатство нам је више средство за рад него ли за празно хвалисање; признати своје сиромаштво није ни за когасрамота, али је срамније не борити се против сиромаштва радом…. Наша нарочита врлина, којом се одликујемо од других, састоји се у томе што се у нас о свему што хоћемо да предузмемо са највећом смелошћу истовремено размишља с опрезношћу. Код других, напротив, непознавање опасности доноси дрске одлуке, а размишљање доводи до оклевања. Што се доброчинства тиче, разлкујемо се од многих и многих. Не примањем, него давањем, стичемо ми себи пријатеље…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: