Хетијеве поуке сину Пепију


pisarСтари Египћани су имали развијену писменост. Да би човек постао писар, морао је много да учи јер је египатско писмо (хијероглифско) било веома сложено. Писарски посао се веома ценио, а и сами писари су били поносни на своје умеће. У наредном тексту сачуваног са староегипатског папируса – Хетијеве поуке сину Пепију, отац саветује сина да је најбоље занимање писара. Отац води сина у школу и саветује му да вредно учи за писара. Описује му све друге занате и показује му како занатлије лоше пролазе у животу, ако се упореде са благодетима писарског позива.

Хети и његов син Пепи путовали су бродом по реци Нилу у правцу југа — према престоници. Хети је имао намеру да сина Пепија да у школу да тамо учи заједно с децом велможа. И док су пловили, отац је говорио сину:

Ништа није важније од писма. Више вреди познавати писмо него изучити било који занат. Писар већ као дете почиње да ниже успехе. Облачи се у ланене тканине, а поверавају му се и поједини важни послови. Занатлија који реже бакар више се замара него земљорадник. Земљорадник је ноћу слободан, а тај занатлија ради више но што руке могу да стигну.

Мајстор који реже и бруси драго камење мора примити на обраду сваки тврди камен. Када од тога камена изради жељени предмет, осећа велику клонулост, а руке и не осећа. Као да су замрле. Радећи седи до мрака, па су му и колена и леђа искривљени.

И берберин ради до мрака. Обилази улице и тражи да ли ће се ко јавити да га обрије. Он сакати свој палац само зато да би могао напунити стомак. Да ти кажем како је бедан зидар и шта он све подноси када мора дуго боравити на ветру. Обично гради у тесном простору, везан за главицу стуба. Док тако виси, одећа му страда и она је на крају сва поцепана и прљава. Често је гладан, јер добијену храну носи кући, где га чекају напуштена деца.

Баштован изјутра залива поврће, а увече се брине о лози. И тако сваког дана. На крају се може рећи да је и његов живот лош.

Ткач ради за разбојем у затвореној просторији. Горе му је него жени. Никада да удахне мало свежег ваздуха. Своју храну нуди вратару и стражару не би ли му дозволили да мало изађе на светлост. Да ти кажем, сине, нешто и о рибару. Рибарење је горе од сваког другог занимања. Када рибар, стојећи на реци, не би ништа ни радио, увек би био у друштву крокодила. Нико не може да му каже: „Тамо је крокодил!”. Он лови рибу, а за читаво то време слеп је од страха.

Добро запамти, сине: нема занимања којим неко не руководи и где неко занатлији не издаје наређења. Изузетак је једино писар, јер је он сам свој руководилац. Када неки човек познаје писмо, људи му кажу: О, добро је теби! Немој заборавити ни занемарити ово што ти кажем. Јер ја то чиним једино из љубави према теби. Кориснији је дан у школи него вечност. Нема тог писара који се не снабдева храном и стварима из дома царева, био нам он жив и здрав! Ето, ја то остављам у аманет и теби и деци твојој.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: