Легендарни Милосав Митровић (1892-1961), звани Лоша, који је од педесетих година прошлог века био симбол „Јагодинске пиваре“ јер је по њему урађен чувени „чича“ на налепници за „јагодинско пиво“, био је велики пивопија и само ово пиће је конзумирао до краја живота.
Данас његови потомци живе у истом селу и чувају кућу у којој се деда Лоша родио и живео, а чувају и успомену на њега као једног од најистакнутијих чланова породице Митровић.
Чувени јагодински чича, за оне који то не знају, није измишљен лик, дело неког илустратора или плод нечије маште. Он је заиста постојао и рођен је и живео у селу Драгово. Био је борац ратова 1914. до 1918. године када је био тешко рањен због чега су му ампутиране обе ноге. Према речима хроничара Драгова, Мирослава Ж. Симића, чича Лоша је био једна од омиљенијих личности овог рековачког села.
„Милосав Митровић је често обитавао у Јагодини. Имао је чезу и коње и возио се како би попио пиво у чувеној Шареној кафани у Јагодини.” Тако је и упознао неке раднике пиваре који су радили у комерцијали. Њима се он допао и питали су га да ли би могли да га фотографишу. Договорили су сусрет како би се он лепо обукао за сликање, што је и урадио. Деда Лоша није ни слутио да ће постати препознатљив лик и заувек бити симбол „Јагодинске пиваре“, каже Симић.
Милосав је рођен у делу Драгова које тамошњи мештани називају Пуљци, где и данас живе Митровићи – Лошини унуци Слободан (66), Стојан (65) и Драгомир (68).
„Знали су сви у породици да га је неко сликао и када је налепница са његовим ликом осванула на флаши, силно се обрадовао. Мој отац Борисав ми је причао да је деда Лоша сматрао да ће на тај начин вечно да живи. Био је инвалид, али није одустајао, пузао је и тако радио у пољопривреди. Касније је носио протезе и радио с њима. Сматрао је губитак ногу својом наградом и говорио да је то одликовање за борбу, боље него споменик да су му подигли. Тако је он гледао на свој живот“, прича Слободан Митровић.
Највише је волео да седи испред старе куће која и данас постоји. Хроничар Мирослав Симић познаје занимљивости из живота чувеног јагодинског чиче.
„Свако ко зна по нешто о Лоши, зна и да је он имао право да бесплатно пије пиво у било којој кафани или ресторану где се точило и продавало „јагодинско“. Последњих година живота бавио се пчеларством и имао неколико кошница које је сам одржавао. Био је миљеник села и испред његове куће су обично Драговчани седели и шалили се са њим“, прича Мирослав Симић.
Јагодински чича, присутан на боцама „Јагодинске пиваре“, недавно је у међународној институцији за заштиту интелектуалне својине у Женеви заштићен. Југоносталгичари га радо памте. Његов углед међу пивопијама и препознатљивост шанса су за опоравак пиваре која је у тешком стању и чека већ дуго на купца.
meskalero 