Марко Аурелије: Живот ти можда неће дати оно што желиш, али ће ти дати оно што требаш


Slajd1Један од најбољих текстова о срећи и животу није написао никакав експерт самопомоћи, духовни вођа или психолог. Написао га је римски император Марко Аурелије .
Године 167. Аурелије је написао “Медитације”, сажетак личних записа који одражавају његово темељито проучавање и познавање стоичке филозофије. Аурелије се сматра за једног од најпознатијих заговарача филозофије Стоицизма, древне грчке и римске школе мисли која своје корене вуче из периода античке Грчке, а бави се неговањем ума како би се што успешније носили са различитим догађајима или емоцијама.
“Медитације” су базиране око једне једине, једноставне претпоставке:
Имаш моћ над својим мислима – али не и над спољашњим догађајима. Схвати ово и пронаћи ћеш снагу.
Аурелије, задњи у низу пет великих римских императора, владао је Римом двадесет година, све до своје смрти 180. године и један је од најцењенијих императора уисторији.

Ево пет најважнијих закључака из магнум опуса овог римског императора:

Твоја срећа зависи од тебе

Средишња идеја његове филозофије јесте идеја како не можемо контролисати штa нам се догађа, али можемо контролисати наше реакције на животне догађаје – што нам даје невероватну слободу и снагу.
Животна срећа зависи од квалитети твојих мисли.
Лакше је рећи него учинити, истина, али Аурелијев властити животв је најбољи доказ ове тврдње. Император се суочио с великим недаћама током свог живота; брат и родитељи су му умрли врло млади, а и његова је владавина стално била на удару ратова и болести. Аурелије је, свеједно, научио како живети унутар властите душе, односно “унутрашње тврђаве” – како ју је он назвао – месту мира и сталожености. Живећи из овог места, веровао је, давало му је слободу обликовања живота контролом властитих мисли.

Живот ти можда неће дати оно што желиш, али ће ти дати оно што требаш

Аурелије је прихватио изазове и недаће као неизбежан део живота, али његово дубоко уверење како је Свемир фундаментално добар помогло му је да прихвати тешкоће.
Аргумент му гласи приближно овако: пошто је живот у целини добар онолико колико то може бити, и сви су његови саставни делови добри онолико колико то могу бити, па зато морамо волети, или барем прихватити, сваки његов део.
Отишао је и корак даље, тврдећи како су управо препреке наша највећа прилика за раст и напредак. Терају нас да се преиспитамо, пронађемо нови пут и на крају се оснажимо практикујући врлине као што су стрпљење, великодушност и храброст.
Препрека акцији – оснажује акцију. Шта стоји на путу- постаје пут.

Постоји нешто добро у свакоме

Аурелије не изражава пуки слепи оптимизам када саветује читаоцима проналажење заједничких додирних точака с другима или тражење доброте у сваком кога сусретну. И у политици и у животу, Аурелије је видио како људи знају бити себични и агресивни – и сам је живио усред ратова и устанака – па опет, одабрао је да не допусти да акције других утичу на њега. Уместо тога, стално се подсећао како постоји нешто “божанско” у сваком од нас:
“Када се пробудиш ујутро, реци сам себи: Људи с којима ћу се данас носити ће бити незахвални, арогантни, непоштени, љубоморни и набусити. Овакви су јер нису у стању разликовати добро од зла. Али ја сам се већ упознао с лепотом доброте и с ружноћом зла, препознао сам како чак и најгори међу њима имају природу налик мојој – не можда исте крви или рођења, али истог ума – те како у себи носе делић божанског. Зато ме нико од њих не може повредити”.
Аурелије је веровао како су људи предодређени за сарадњу, баш као “зуби на горњој и доњој вилици”.

Истински мир долази изнутра

Многи од нас живе високо-октански живот, стално фантазирајући како ће једног дана побећи од свега на медитацијско повлачење или узети слободне дане и отпутовати.
Али Аурелије је снажно веровао како не треба бежати из свог окружења да би пронашао мир. Можеш му приступити било када, својим умом.
Људи траже одмор за себе, у природи, на обали или у брдима. Нема ниједног места где човек може пронаћи више мира и безбрижности од оног унутар свог ума. Зато, себи стално поклањај овај предах и њиме се обнављај”.

Посматрај живот као “старог, верног пријатеља”

Истинско је разумевање гледати животне недаће на следећи начин: “Овде си за своју добробит, иако се о теби прича другачије”. Све се преокреће у властиту корист када поздрављаш ситуацију на следећи начин: “Ти си баш оно што сам тражио!” Заиста, што год да се деси у животу представља идеалан материјал за наш лични напредак, и за напредак других око нас. Ово је, једном речју, уметност – а та је уметност звана “живот” прикладна и за људе и за богове. „Све носи у себи смисао и скривени благослов; што би онда у животу требало бити чудно или напорно, када је читав живот ту само да те поздрави као старог и верног пријатеља?

1 коментар (+додајте свој?)

  1. Станимир Трифуновић
    авг 11, 2014 @ 16:14:37

    Једна од кључних (имплицитних) синтагми и (незванични) угаони камен данас, најзначајнијег, психотерапијског правца: Когнитивно-бихејвиоралне психотерапије у чијој основи је Епиктетов став: Човек се осећа, онако како мисли.
    Поздрављам Вас.

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: