Музичка култура старих источних цивилизација


У земљама старог истока (Египат, Месопотамија, Кина, Индија и Палестина)социјална структура друштва била је потпуно другачија од оне која је владала у првобитној друштвеној заједници. Економско-социјално уређење ових држава темељило се на принципима робовласничког друштва.

Пошто су услови друштвеног живота били слични у свим овим државама, могу се наћи велике сличности и у развоју уметности, посебно у развоју музике.

Заједничке црте у музичкој култури народа старог истока су:

1) настаје јаз између владајуће класе и широких народних слојева, што такође значи и јаз између дворске музике и музике маса. Социјална функција музике се такође мења – музика сада велича владара и постаје саставни део култа; музичке свечаности нису више намењене целокупном друштву, већ мањини која влада;

2) музичко извођење поверава се професионалцима – певачима, свирачима. плесачима, што музичку праксу подиже на један виши ниво;

3) подаци који постоје о музици тог периода су најчешће они који се односе на музичку културу владајуће класе, јер су једино припадници вишег сталежа били у прилици да украшавају гробнице и дворце цртежима на којима су се могле видети разне музичке манифестације;

4) музика ширих народних слојева и даље је повезана са радним и производним процесима;

5) музика се најчешће јавља у комбинацији са текстом или покретом (плесом) и постаје све самосталнија.

ЕГИПАТ

Музика у Египту имала је толико значајну улогу да су музичаре сматрали фараоновим рођацима. На зидовима египатских гробница могу се видети бројни призори из тадашњег музичког живота.
170px-Abu_Simbel_Nefartari_Sistrum-2Египћани су употребљавали велики број инструмената: разне удараљке, чегртаљке типа кастањета, систрум (троугласти инструмент, на коме су били причвршћени метални прстенови који су ударали једни о друге и тако производили звук), разне фруле, свирале са језичком, различити жичани инструменти (харфе, цитре, лауте). Након оснивања сталних војних јединица, појавили су се и војни оркестри, са типичним војним инструментима – трубама и бубњевима. Најинтересантнији инструмент из тог времена су свакако хидрауличне оргуље, у којима је тежина воде стварала притисак потребан за покретање ваздуха у цевима.
Што се теорије тиче, претпоставља се да су Египћани познавали пентатонику ихроматску лествицу. Главни интервали били су октава, квинта и кварта, а што се нотације тиче, претпоставља се да није ни постојала.

МЕСОПОТАМИЈА

У пространој равници између Еуфрата и Тигра развијале су се културе Сумера, Асираца и Вавилонаца. Социјалне основе развоја ових народа сличне су онима из Египта. Најзначајнија од ове три била је култура Сумера, а на њеним темељима развила се Асирско-Вавилонска култура. Код Сумерана, музика је била скоро искључиво повезана уз црквене обреде. Црквени напеви певали су се према утврђеном распореду, који нико није смео да мења.
Раскошни дворски живот и професионални музички ансамбли карактеришу музику Месопотамије. Инструменти који су били коришћени су првенствено лире и харфе, а затим и чегртаљке, звечке, као и различити облици бубњева. Понекад су читави олтари били направљени у облику огромног бубња, који је имао велику звучну снагу, а постојали су и бубњеви толико велики да су на њима плесачи плесали! Постојали су такође исиструми, дугуљасте флауте, дувачки инструменти са језичком, рогови, лауте. Постоје чак и неки подаци о заједничком музицирању несродних инструмената (удараљки, дувачких и жичаних инструмената). Овако богат месопотамски инструментаријум био је основа на којој се изграђивало богатсво инструмената читаве медитеранске цивилизације.

КИНА

Кинеска цивилизација појављује се око 1500 године пре н.е. У друштвеном животу старе Кине музика је играла посебну улогу. Основна обележја кинеске музике су оштра мелодијска линија и строга симетрија у ритмичком и мелодијском смислу.Пентатоника се учвршћује не само у духовној, већ и у световној музици (коришћење пентатонике је у вези са гледањем Кинеза на живот и смрт, и најављује њихову статичност и пасивност). Међутим, пентатонска лествица није једина коју Кинези познају – уведена је била и лествица са 7 тонова: Ц, Д, Е, Фис, Г, А, Х.
преузимањеШто се тиче инструментаријума, постоје подаци за више од 40 врсти бубњева (удараљки). Кинг је инструмент састављен од низа камених плочица, по којима се удара чекићем. Познати инструмент је и гонг, назван још и там-там, који је облика округле бронзане плоче. Од дрвених дувачких инструмената, интересантне су панове фруле (свирале типа обое), а постоје и лимени дувачки инструменти. Посебна врста дувачког инструмента је шенг– комбинација Панове фруле и оргуља! Од инструмената са жицама, важан је кин, који је сродан цитри (са 5 до 7 жица) и пип – налик гитари. Што се тичеинструменталних састава, уз дворске и црквене ансамбле постојали су и војни оркестри.
Најбогатије раздобље кинеске културе везано је доба ˝Танг˝ (VII-IX век пре н.е.). Тада и жене почињу да учествују у извођењу музике. У раздобљу ˝Сонг˝ (X-XII век) тежи се изграђивању специфично кинеског стила. У XII веку јавља се сценска врста уз певање и инструментални састав, а касније (XIV-XVII век) ће се развити и кинеска опера.

ИНДИЈА

Музика Индије има посебну физиономију. Индијски напев карактерише лествица широког опсега, хроматика, као и слободнији ритмички и формални ток. Индијска музичка теорија дели октаву на 22 дела названа срути (интервали од отприлике ¼ тона). Срути представља најмању акустичку јединицу коју слух може разликовати. У Индији је постојала и лествица од 7 тонова, од којих сваки има своје име. Оваквих лествица било је 28.
Индијци су правили велику разлику између духовне и световне музике.Духовни напеви (саман – смиреност) били су засновани на текстовима 4 књиге Веда и били су мирни спори и достојанствени. Основа световних напева (рага – страственост, узбуђеност) били су стални мелодијски обрасци, које је уметник варирао и обогаћивао орнаментирањем. Ови напеви певали су се увек у унапред утврђено време.
преузимање (1)Инструментаријум код Индијаца био је такође богат. Користили су удараљке (које су биле сличне кастањетама), бубњеве, гонг, звонца, тимпане, а посебно је интересантна нагара – врста тимпана од глине. Од дувачких инструмената користиле су се разне врсте фрула, обое, гајде, трубе и рогови. Међутим, најбитнији и најбројнији били су жичани инструменти. Најзначајнији жичани инструмент је вина, која се састоји од дугуљасте цеви, која је са оба краја причвршћена уз празне бундеве – резонаторе. Дуж цеви је разапето неколико жица, које се притиском прстију (као на гитари) скраћују и продужују, чиме настају дубљи и виши тонови. Почетком XI века н.е. у Индији се појављују и гудачки инструменти: раванастра, који је данас заборављен, и саранги, који је и данас широко распрострањен, а који представља праузор европске viole d`amore.

ПАЛЕСТИНА

И у Палестини је музика имала значајну улогу, првенствено при богослужењу, а затим и на разним свечаностима и у ратовима. Док је на снази било родовско уређење, нису постојали професионални свештеници, а ни музичари.То се променило тек око 1000 године пре н.е., када је Палестина постала класна држава, а краљеви су постали врховни свештеници. Тада се изградио и величанствени обредник, уз учешће великог броја професионалних музичара: 4000 левита чинило је музичко тело. Они су се делили у 24 групе, под вођством 12 управљача. Тада су настали и значајнији инструментални састави.
Инструментаријум старих Јевреја се нарочито обогатио када се краљ Соломон венчао ћерком једног египатског фараона. Тада је и много египатских инструмената донешено у Палестрину. Интересантно је да ликовни уметници нису смели да сликају инструменте, јер су они припадали богослужењу.
Карактеристике старојеврејске музике су строго једногласје вокалног типа и поштовање мелодијских праузора (који се затим обогаћују импровизацијом и додавањем орнамената), као и подела на псалмодијско рецитовање и ритмички слободније напеве. Мелодије се крећу у оквиру тетрахорда (или у границама 2 повезана тетрахорда). Најстарији напеви изграђени су на пентатоници.
У музици богослужења истиче се техника тзв. респонзоријалног певања, које је касније преузела и католичка литургија. Ова врста певања састоји се у наизменичном певању солисте и хора, који понавља цео напев солисте или само његов завршни део.

Извор: http://www.zanimljivamuzika.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: