Прошлост људског друштва је веома занимљива и пуна разноврсних догађаја .Њих треба знати и разумети. Да би сте схватили садашњост и могли да градите бољу будућност, морате знати и разумети прошлост.
На језику старих Грка реч историа значила је – прича или повест- али и испитивање
и знање стечено испитивањем. Због тога су стари Грци и Римњани говорили да је историја учитељица живота.
Велики римски историчар Тит Ливије каже:
,,Оно што изучавање историје чини здравим и плодоносним је управо то што ти дозвољава да видиш поучне примере узидане у споменик славе; ту је теби и држави дато да видиш какве примере треба подржавати, а шта треба избегавати јер је срамно и по побудама и по последицама.’’
Најдуже доба у историји људске прошлости чини праисторија. Професор Бранко Гавела у књизи Основи преисторијске археологије пише о уметности старијег каменог доба – палеолита.
,,Гравирањем, вајањем и бојом човек је ликовно представљао не толико спољни свет, колико свој однос према њему .Са великим напором и трошећи много вемена он је могао да изваја женску статуету или да у тврдим пећинским стенама уреже представу неких животиња .Мамутова кост, јеленски рог, дрво и камен стеатит били су материјал на који је човек преносио своја запажања и склоности .Са изванредном оштрино , вешто и са осећањем мере, покрета и облика преисторијски је човек представљао реалистички , у целини или фрагментално , коње, мамуте , бизоне, рибе, јелене, и дивокозе, дивље свиње, медведе и друге животиње. Представе људи су ређе. Све је то рађено малим и несавршеним кременим оруђима ,често под врло тешким условима и на тешко приступачним местима.Али све то палеолитски људи нису правили зато да би само репродуковали спољни свет .Они су правили предатаве само онога за што су имали нарочит интерес,односно онога што су желели, више нагонски него свесно , да имају у свом поседу…“
ПРАИСТОРИЈА
О основним обележјима млађег каменог доба у праисторији , говори текст из књиге проф. Милутина Гарашанина. Неолит балканско – подунавске области познат је у свету по бројним и добро истраженим локалитетима, међу којима посебно место заузима Винча на Дунаву,14 км низводно удаљена од Београда.У Винчи је од 1908. до 1932. године руководио ископавањима проф. Милоје Васић.
Неолит је период примитивне земљорадње и првих почетака сточарства који, после дуже прелазне епохе – мезолита, свуда у Европи замењује ранију културу палеолитских ловаца и скупљача плодова.Упоредо са новим периодом одпочињу и сасвим нови видови живота и стваралаштва.Стално насеље постаје основ живота неолитског земљо- радничког рода , насупрот шатору или пећини палеолитске хорде. У већој мери издваја се домаћа радиност, посебно израда грнчарије неопходне за чување и спремање хране. Развија се и сложенији релогиозни живот , који је пре свега усмерен поштовању поспешивању плодности земље и животињских врста..
О периоду развијене прераде метала , развијеног сточарства и почетка плужне земљорадње пишу Милутин и Драга Гарашанин у књизи Археолошка налазишта у Србији. Овај период доноси са собом знатне новине у животу и односима људи. Развијена прерада метала и сточарство доводе до већег гомилања богатства , чиме настају и прве друшрвене разлике, услед чега се формира и родовска аристократија. Развијају се и нови занати , као рударство.Потреба за металом доводи до јачег развоја размене добара. Потреба за већом радном снагом и тежња за овлађивањем богатствима, којих нема у свим крајевима , проузрокују често размирице и сукобе . Мушкаарац постаје главни носилац привредног живота . Стога он у друштву добија водећу улогу . По њему се сада врши наслеђивање и одређују порекло деце. Тако настаје патријархат . Развијено метално доба добро је заступљено у нашој земљи , где се може издвојити и неколико локалних културних група ….Многи остаци тадашњих културних тековина сачувани су до позног гвозденог доба ….које почиње у III веку п. н. е. И завршава се приближно са почетком нове ере.Као носиоци ове културне групе обично се сматрају Келти, који су као освајачи продрли из западне Европе на исток,у Италију на Балкан и чак до Мале Азије. За Келтско племе Скордиска везује се оснивање Београда—-Сингидунума.
,,Научници који проучавају прачовека сакупили су његове кости и прилично тачно приказали његов изглед. Био је мањи од данашњег човека .Глава и већи део трупа,ноге и руке, били су покривени дугом и оштром длаком.Прсти су му били дуги и танки,али снажни тако да су му руке биле налик рукама мајмуна.Живео је у чопорима у шумама…“
Пре него што су почели писати, људи су цртали. Ако је требало да напишу ,,јелен,“ цртали су јелена. Ако би требало да напишу ,,лов“цртали су ловца и звер……. Пећински људи били су ловци, цртали су звериње и догађаје из лова…..Нацртане звери изгледале су као живе.На једном цртежу види се бизон који је окренуо главу према гониоцу, на другом мамут или крдо јелена који беже од ловаца. “
Праисторијске слике на зидовима пећина Шпаније и Француске—Алтамира, Ласко, Ру Фињак и других, старе су преко 15000 година. Призори лова, осликани минералним бојама у смеђим, жутим и црвеним тоновима, сведоче о великој умешности кромањонаца у представљању животиња, али и о њиховој способности да изразе своје мисли , страхове, снове и надања. Слике су имале неку сврху, требале су нечему
да послуже. Већина научника верује да су биле део магијских ритуала чији је циљ био
богат улов. Неки други мисле да су то симболичне представе натприродних сила које
управљају свемиром.
У Лепенском виру пронађене су најстарије скулптуре на тлу Европе.То су облуци са урезаним риболиким људским главама,рибама јеленима или геометријским шарама, који су стајали поред кућног огњишта.Према тумачењу Драгослава Срејовића нашег
најпознатијег археолога, заслужног за откриће Лепенског вира, скулптуре су биле највеће светиње, које су људима откривале истине о свету.
,,Преко облутака који настају и живе у великој реци крај насеља,сви чланови заједнице повезују се за живота и после смрти са основним и вечитим елементима своје животне средине са водом и каменом.“
Вероватно се мислило да се из облутка, као из великог праисконског јајета, рађа све што живи, на првом месту риболика бића (прародитељи људског рода ) и животиње које се најчешће лове (риба, јелен).
Драгослав Срејовић описује свакодневни живот становника на основу археолошких истраживања:
,,Свакодневни живот становника Лепенског вирабио је изузетно тежак. Да би се обезбедила храна, затим грађа за подизање кућа и за израду оруђа, било је потребно изаћи из насеља, које је било притешњено стрмим литицама и великом реком. Требало је ићи у свет пун опасности .Снага и вештина појединца нису биле довољне за такву борбу. Били су потребни и заједнички напори да би се дошло до плена или до Потребних сировина.Само се скупина људи могла срећно вратити у насеље. Основни извор хране била је риба. Риба се ловила поред великог вира у близини насеља. Вир, као и данас упућује рибу ка плићаку, а људи је лове на најпримитивнији начин, готово без икаквог рибарског прибора.“
Л.Вулеј, Историја човечанства
meskalero 